Насловна | Мапа сајта | English  
     
 
 
  О ЗАВОДУ
 
О Заводу
 
Вести
 
Контакт
 
Информатор о раду
 
Годишњи извештај
 
Информационе услуге
 
Међународна сарадња
 
Семинари
 
 
  ПРАВНА РЕГУЛАТИВА
 
Закони и прописи
 
Обрасци и упутства
 
Листа заступника
 
Таксе
 
Накнаде
 
     
Најава догађаја >>
Напомена
 
 
 
АКТИВНОСТИ ДИРЕКТОРА
 

15. новембар 2006.

ГОВОР ДИРЕКТОРА ЗАВОДА ПОВОДОМ 86. ГОДИНЕ ЗАВОДА ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ

Поштовани гости, драге колеге, даме и господо,

Чини ми велико задовољство што ми се указала прилика да отворим први семинар из националног CARDS програма техничке помоћи Заводу за интелектуалну својину који финансира Европска унија.
Подсетила бих вас да у оквиру преговора о процесу стабилизације и придруживања ЕУ, као и у преговорима за пријем наше земље у СТО, адекватна заштита интелектуалне својине заузима значајно место. У протеклих 5 година, у циљу постизања медјународних стандарда заштите инт. својине, тежиште активности у нашој земљи било је на хармонизацији прописа са прописима Европске уније и СТО. У том периоду били смо корисници консултантских услуга Саветодавног центра за економска и правна питања који је финансирала ЕУ, USAID програма америчке владе као и регионалног CARDS програма намењеног развоју инт. својине у земљама Западног Балкана. Међутим, имајући у виду дугу изолованост наше земље и у вези са њом тежак положај нашег Завода, још 2002. године Завод се обратио Европској Агенцији за реконструкцију са иницијативом да ЕУ подржи, одн. финансира посебан програм намењен искључиво развоју Завода за интелектуалну својину. Са захвалношћу могу да вас подсетим да је Европска комисија одобрила овај програм и за њега издвојила средства у износу од 900 000 евра. Програм се спроводи од септембра 2005. године и њиме управља Европска агенција за реконструкцију чији је представник и активни учесник госп. Хамбукер данас са нама, док је извршна агенција Европски завод за патенте чији је представник и директор овог Пројекта господин Паскал Фликс такође са нама.

Циљ програма је јачање институционалног капацитета Завода за интелектуалну својину да би он постигао ниво развијености компатибилан заводима земаља Европске уније.
Конкретни циљеви Националног CARDS програма су:
- побољшање информационо-технолошке инфраструктуре Завода усклађене са европским стандардима;
- повећање капацитета и ефикасности Завода у свим пословима признавања права индустријске својине;
- стручно усавршавање запослених у Заводу кроз курсеве и радионице.

У овој првој години спроводјења програма тежиште је стављено на оцену стања у Заводу и давању препорука за могућа побољшања. Више експерата Европског завода за патенте је боравило у Заводу и они су дали своје оцене и препоруке у погледу поступака одобравања права индустријске својине, у погледу стања документације која је основ за испитивање пријављених патената, жигова и дизајна, као и у погледу стања информатичке инфраструктуре.На основу ових оцена и препорука предузимају се одређене конкретне акције:
- изградња рачунарске мреже;
- информациони систем који ће подржати све поступке везане за стицање права инд. својине и који ће омогућити електронско подношење пријава патената, жигова и дизајна и потпуно електронско пословање у Заводу;
- формирање кључних база података, пре свега дигиталне базе података националних објављених пријава и регистрованих патената;
- целокупна заштита зграде од пожара, поплава;
- изградња одговарајуће телефонске инфраструктуре, нова дигитална телефонска централа;
- обука запослених.

Но, о самом програму ћете више чути од господина Хамбукера и господина Фликса, а ја бих само подсетила да је до конципирања овог семинара дошло након спроведене анализе поступка испитивања патентних пријава у којој је уочено да од укупног броја пријава које се подносе Заводу 95% представљају пријаве домаћих проналазача, а да се од овог броја само 15% пријава поднесе преко патентних заступника. Такодје, уочено је да на дуг период испитивања патентних пријава, између 6 и 7 година, утиче слаб квалитет самих пријава. При томе се не мисли на квалитет у смислу испуњавања услова за патентну заштиту, већ на недовољну јасноћу описа проналазака, погрешну и непрецизну терминологију и контрадикторност у изражавању. Све ово отежава рад по пријавама и пролонгира одлуку о одобравању или одбијању патентне заштите. Зато је на иницијативу ЕПО-а и уз нашу подршку дошло до организовања овог семинара чији је циљ да проналазачима и њиховим заступницима пружи практична знања о састављању патентних пријава, а нашим патентним испитивачима прилику да иновирају знање и размене искуства.

Још једном се захваљујем господину Хамбукеру на свесрдној подршци, господину Фликсу на свакодневном ангажовању на реализацији овог пројекта, као и нашим цењеним предавачима госпођи Прамбергер и господину Харисону који су прихватили да учествују на овом семинару и са нама поделе своја знања. Желим нам свима успешан рад.


25. септембар 2006.

ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА WIPO

Као члан Светске организације за интелектуалну својину Република Србија је учествовала у раду и 42. заседања скупштина држава чланица Светске организације за интелектуалну својину које је одржано од 25. септембра до 3. октобра 2006. године. Нашу земљу су на овом заседању представљали др Слободан Марковић, директор Завода, Бранка Тотић, помоћник директора Завода, и Теа Терзић, трећи секретар Мисије Србије при ОУН у Женеви. У погледу питања које се односе на суштинске аспекте међународне заштите права интелектуалне својине, заседање је било у знаку традиционалне поделе на развијене и неразвијене државе. Делегација Србије је обавестила генералну скупштину да од 3. јуна 2006 наставља државни и правни субјективитет бивше државне заједнице СЦГ, као и да признаје важење свих права интелектуалне својине која су до 3. јуна 2006. била стечена у СЦГ.
Извештај са учешћа на 42. заседању скупштине WIPO (PDF_format)

13-31 март 2006.

О УЧЕШЋУ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
НА ДИПЛОМАТСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА УСВАЈАЊЕ
РЕВИДИРАНОГ УГОВОРА О ЖИГОВНОМ ПРАВУ

Проф. др Слободан Марковић* , Бранка Тотић**

На Дипломатској конференцији за усвајање ревидираног уговора о жиговном праву одржаној од 13. до 31. марта 2006. године у Сингапуру учествовали су представници 149 држава чланица Организације уједињених нација, представници Комисије Европске уније, Афричке организације за интелектуалну својину (OAPI), Регионалне афричке организације за интелектуалну својину (ARIPO), Завода за жигове Бенелукса и следеће невладине организације: Међународно удружење за заштиту интелектуалне својине (AIPPI), Међународна привредна комора, Асоцијација за жигове ЕУ (ECTA), Америчка организација за право интелектуалне својине (IPLA), Азијска асоцијација патентних заступника (APAA), Институт заступника за жигове (I.T.M.A.), Кинеска асоцијација за жигове (CTA) и др.

На основу одлуке донесене на 86. седници Савета министара Србије и Црне Горе 1. фебруара 2006. године, делегацију Србије и Црне Горе чинили су: проф. др Слободан Марковић, директор Завода за интелектуалну својину (шеф делегације) и Бранка Тотић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину (члан делегације).

Конференцију је отворио директор Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) др Камил Идриз, а у име домаћина се делегатима обратио проф. др Џаја Кума, потпредседник Владе Сингапура и министар правде. Оба говорника су истакла значај адекватне заштите жигова за несметан међународни промет робе и услуга и, у том контексту, значај усвајања Ревидираног уговора о жиговном праву за даљу хармонизацију међународних норми којима се уређују стицање, одржавање и промет жигова. Хармонизовање ових норми је у интересу свих учесника у систему заштите жигова: подносилаца пријава, њихових заступника, као и националних и регионалних завода за жигове. Уговор обезбеђује једнак третман традиционалних и нових врста жигова, уређује језик и савремене начине комуницирања странака и завода, уређује начин уписа уговора о лиценци у регистар лиценци и правни значај тог уписа.

Након усвајања Правила о раду Конференције изабрани су председник и подпредседници Конференције, чланови радних група и комитета. За председника Конференције изабран је амбасадор Сингапура Бурхан Гафур. За једног од десет подпредседника Конференције изабрана је г-ђа Бранка Тотић, члан делегације СЦГ. По том основу, она је била члан Управног комитета, који је пратио рад Конференције и координирао рад главних комитета и радних група. За председника Главног комитета 1, чији је задатак био да предложи суштинске одредбе Ревидираног уговора за усвајање на Пленарној седници, изабран је представник Немачке Ли Фенг Шрок. За председника Главног комитета 2, чији је задатак био да предложи одредбе формалноправног и прелазног карактера Ревидираног уговора за усвајање на Пленарној седници, изабран је представник Кеније Xејмс Отиено Одек. За председника Редакционог комитета изабрана је Грациела Роад Димперио из Уругваја, а за председника Комитета за акредитацију изабран је представник Ирана Хекматолах Горбани.

Рад Конференције се одвијао кроз рад Главног комитета 1, Главног комитета 2 и на пленерним заседањима Конференције.

На текст Предлога ревидираног уговора поднето је више амандмана о којима се дискутовало на седницама главних комитета.

Расправа и закључци поводом поднетих амандмана на текст Предлога ревидираног уговора и Правилника за његово извршење

Чланом 4. Предлога ревидираног уговора уређено је заступање у поступку заштите жигова, као и садржина пуномоћја за заступање. Делегација Кине предложила је да се став 1. овог члана, којим се уређује право земаља чланица да уреде заступање странака пред заводом, допуни новим ставом којим би се изричито прописало да заступник у области жигова мора да буде лице које је на листи регистрованих заступника. Након дуже расправе у којој је узео учешће и представник делегације СЦГ прихваћено је компромисно решење да се тачка 1. става 1. предложеног члана 4. допуни на начин на који је то предложила делегација Кине.

Чланом 5. Предлога ревидираног уговора уређен је начин утврђивања датума подношења пријаве жига. Делегација Ирана затражила је да се из предложене одредбе изостави могућност утврђивања датума подношења пријаве на основу имплицитног назначења да је затражена регистрација жига. Имајући у виду да је утврђивање датума подношења пријаве жига битно за признање права првенства, представник Ирана је затражио да се само на основи изричите назнаке да се ради о пријави жига може утврдити датум подношења пријаве. Након дуже расправе представник Ирана је повукао свој предлог, тако да је задржан Основни предлог.

Чланом 6. Предлога ревидираног уговора предвиђено је да пријава жига која се односи на више врста робе и услуга које припадају различитим класама Ничанске класификације робе и услуга за потребе регистровања жигова, мора да резултира једном регистрацијом. На предложени члан делегација Афричке организације за интелектуалну својину (OAPI) уложила је амандман по коме предметна одредба не треба да буде императивног карактера, већ да њена примена зависи од закона државе чланице. Уколико закон државе чланице забрањује подношење једне пријаве за више класа Ничанске класификације, ова одредба се не би примењивала у тој држави чланици. Након дуготрајне расправе у којој су представници многих развијених земаља и земаља у развоју изложили разлоге због којих је рационално и ефикасно да се задржи предложена одредба, прихваћено је компромисно решење по коме су државе обавезне да узму у поступак или пријаву која се односи на више врста робе сврстаних у различите класе, или пријаву која се односи на више услуга сврстаних у различите класе. Државе чланице нису, пак, обавезне да узму у поступак пријаву која се односи истовремено на више врста робе и услуга.

Чланом 8. Предлога ревидираног уговора, који уређује начин комуницирања странака са заводом, прописано је да су државе чланице слободне да одреде на који начин поднесци могу бити поднесени заводу поштом или електронски (на пример факсом), као и у којој форми се они могу поднети на папиру или у електронској форми (на пример на компакт диску). Делегација Јужне Африке уложила је амандман на предложени члан, по којем би свака држава чланица била обавезна да прихвати поднесак на папиру. Овакав предлог образложен је чињеницом да се државе будуће чланице Ревидираног уговора налазе на веома различитим стадијумима развитка и да би остављање слободе прописивања начина комуницирања са странкама довело држављане неразвијених земаља у положај да отежано подносе пријаве код завода развијених земаља које би могле ограничити пријем поднесака само на електронски начин и електронску форму. Развијене земље и многе земље у развоју (међу којима и наша) су истакле аргументе у прилог Основног предлога: пријаве у страној држави по правилу се подносе преко заступника, а заступници су, као професионалци, опремљени савременим технолошким средствима за електронско подношење пријава, те стога ова одредба не би погодила држављане неразвијених земаља. Такође, ова одредба ни на који начин не обавезује заводе да пређу на електронски начин пословања. Имајући у виду да су најмање развијене земље и неке земље у развоју изричито захтевале да предложена одредба не наметне било којој држави обавезу да пређе на електронски систем пословања, прихваћено је компромисно решење по коме је у посебној Резолуцији усвојеној од стране Дипломатске конференције прихваћено да у погледу члана 8. ни једна држава чланица нема обавезу да примени систем електронског пословања.

Чланом 13. Предлога ревидираног уговора уређена је садржина захтева за продужење жига. Овај члан садржи и забрану подношења додатних захтева, као што су достављање изгледа знака, достављање доказа да је жиг био регистрован или да је његова регистрација продужена у било ком другом регистру жигова, достављање доказа да је жиг коришћен и др. Делегација Ирана доставила је амандман на став 2. овог члана којим је затражила да се приликом обнављања регистрације дозволи достављање изгледа знака, истичући да је изглед знака користан ради идентификације жига о коме се ради. Након што су делегације Словеније, Аустралије и Института заступника за жигове изнели аргументе у прилог основног предлога, заступајући ставове да достављање изгледа знака неоправдано оптерећује носиоце права, као и да се у пракси показало да носиоци права често достављају неодговарајући изглед знака, што пријаву чини неуредном и пролонгира поступак продужења заштите жига, делегација Ирана је повукла амандман, тако да је задржан Основни предлог.

Чланом 25. Предлога ревидираног уговора предвиђено је да Ревидирани уговор може бити измењен на дипломатској конференцији, а да једино чланови 23. и 24, који се односе на надлежности Скупштине и Међународног бироа могу бити измењени од стране Скупштине. На овај члан уложена су два амандмана, од стране делегација САД и Киргистана. Делегација САД је затражила да се надлежност Скупштине ограничи искључиво на измену члана 23. став 2, који уређује овлашћења Скупштине. Делегација Киргистана је затражила да се надлежност Скупштине ограничи искључиво на измену члана 24. који уређује овлашћења Међународног бироа. Након дуже дискусије у којој су изношени веома различити ставови о томе да ли Скупштина треба да има овлашћење за измену било ког члана Ревидираног уговора, преовладао је став по коме се Ревидирани уговор може мењати или допуњавати једино на Дипломатској конференцији. Стога је одлучено да се изостави став 2, члана 25. Основног предлога.

Чланом 28. Предлога ревидираног уговора уређен је датум ступања на снагу Ревидираног уговора као и датум ступања на снагу појединачног инструмента ратификације, односно приступања. Предложено је да Ревидирани уговор ступи на снагу три месеца након што пет земаља, односно међувладиних организација буду предале своје иструменте ратификације или приступања. Делегација Ирана је предложила да уговор ступи на снагу након подношења 15 инструмената приступања или ратификације. Након дуже расправе одлучено је да се основни текст измени на начин да је потребно да код генералног директора WIPO-а буде депоновано 10 инструмената ратификације, односно приступања да би Ревидирани уговор ступио на снагу.

У погледу предлога текста Правилника за извршење Ревидираног уговора делегација Новог Зеланда поднела је амандман на Правило 9. Ово правило уређује садржину захтева за продужење рока, захтева за наставак поступка и захтева за повраћај у пређашње стање. У односу на основни текст делегација Новог Зеланда је затражила да се предметна одредба допуни тако што ће у захтевима који се подносе у случају пропуштања рока, поред идентификације странке морати да буде наведен и релевантан број пријаве, односно број регистрације, као и рок који је остављен за вршење одређене радње. Предложени амандман је прихваћен.

У погледу осталих чланова Основног предлога Ревидираног уговора и Правилника за његово извршење није било амандмана нити посебне расправе.

Резолуција уз Ревидирани уговор о жиговном праву

Током конференције група најнеразвијених земаља и неких земаља у развоју истакле су захтев да се Основни предлог допуни новим чланом који би обавезао развијене земље да најнеразвијенијим земљама и земљама у развоју пруже неопходну финансијску, техничку и административну помоћ ради јачања институционалних капацитета за примену Ревидираног уговора.

Група развијених земаља супротставила се проширивању Основног предлога који је по њима требало да садржи искључиво одредбе стручног и техничког карактера, те је предложила да конференција усвоји Резолуцију која не би представљала саставни део Ревидираног уговора, већ само његов додатак.

Након дужих преговора који су се одвијали у низу неформалних састанака председника Конференције са представницима заинтересованих регионалних група, усаглашен је и усвојен на пленарној седници текст Резолуције која представља додатак Ревидираном уговору.

Резолуцијом је усаглашено да Ревидирани уговор носи назив: ''Сингапурски уговор о жиговном праву'', у знак сећања на први универзални међународни уговор из области интелектуалне својине усвојен на азијском континенту.

Аналогно одредби Уговора о патентном праву, усвојено је да се речи: ''поступак пред заводом'' не односе на судске поступке уређене законима држава чланица.

Резолуција садржи и одредбу по којој ни једна држава чланица није обавезна да прихвати регистрацију нових врста жигова, наведених у члану 2. Ревидираног уговора.

У циљу олакшавања имплементације Ревидираног уговора у земљама у развоју и најмање развијеним земљама, Резолуција садржи захтев упућен WIPO-у и државама чланицама да овим земљама обезбеде адекватну техничку помоћ која обухвата технолошку, правну и друге видове помоћи. Ова помоћ би требало да унапреди информациону и комуникациону инфраструктуру неразвијених земаља, чиме би се допринело смањењу технолошких разлика између ових земаља и развијених земаља. При томе, Резолуцијом је признато да ће првенство у примању помоћи имати најнеразвијеније земље. Такође, обавезана је Скупштина држава чланица Ревидираног уговора да на сваком редовном заседању процени напредак у пружању помоћи, као и ефекте пружене помоћи.

Такође, Резолуцијом је договорено да било који спор који проистекне између страна уговорница у погледу тумачења или примене Ревидираног уговора буде решаван кроз консултације и посредовање под окриљем генералног директора WIPO-а.

Рад делегације Србије и Црне Горе

Делегација СЦГ радила је у оквиру Регионалне групе централноевропских и балтичких земаља којом је председавао г. Жељко Топић, представник Хрватске.

Група се састајала свакодневно. Имајући у виду да је већина чланова Групе активно учестовала у изради Основног текста Ревидираног уговора током састанака Сталног комитета за жиговно право који су се одржавали у периоду од 2002-2005. године, Група није имала предлоге за измену одредаба Основног текста.

У погледу тзв. хоризонталних питања, тј. предлога групе најнеразвијених земаља и неких земаља у развоју да се Основни предлог допуни новим чланом који би се односио на пружање техничке помоћи овим земљама, Група је формирала заједнички став у коме је одбила проширивање Основног предлога, а прихватила текст Резолуције као додатак Ревидираном уговору.

Група је, такође, сачинила заједничку уводну и завршну изјаву у којима је истакла свој позитиван став према усвајању Ревидираног уговора.

Делегација СЦГ је била активна у раду Групе, износила предлоге и учестовала у изради текста завршне изјаве.

Поред рада у Групи, делегација СЦГ је била активна и на пленарним састанцима: поднела је уводно излагање и износила своје ставове поводом предлога амандмана на поједине чланове Основног предлога.

Окончање Конференције и потписивање Завршног акта

Конференција је окончана 28. марта 2006. године усвајањем Сингапурског уговора о жиговном праву, Правилника за спровођење Сингапурског уговора о жиговном праву и Резолуције уз Сингапурски уговор о жиговном праву и Правилник за његово спровођење.

Након усвајања наведених аката учесницима конференције се обратио председник конференције, амбасадор Бурхан Гафур који је у своме говору посебно истакао кооперативност и смисао за компромис који су показали сви учесници конференције да би обезбедили успешно окончање преговора. Подвукао је значај усвојеног уговора који се огледа у хармонизованом поступку регистровања жигова, чиме се подстиче међународна трговина, што је у интересу како пословних кругова, тако и јавног сектора. Нарочито је изразио задовољство због усвојене Резолуције која представља чврсту платформу за сарадњу и партнерство развијених земаља, земаља у развоју и најмање развијених земаља.

У име Владе Сингапура секретар Министарства правде Сингапура је изразио задовољство због успешног окончања конференције, нагласивши да је Влада Сингапура почаствована улогом домаћина конференције која јој је омогућила да допринесе постизању међународног договора у кључној области као што је интелектуална својина. Посебно је изразио захвалност делегатима на одлуци да се усвојени уговор назове Сингапурски уговор.

У име WIPO-а делегатима се обратио заменик директора WIPO-а, Џефри Ју, који је посебно нагласио кључну улогу интелектуалне својине у XXI веку, као и значај усвојеног Сингапурског уговора за администрирање жиговима, који представљају важан сегмент међународне трговине и свеукупног развоја. Он је такође подсетио да је Сингапурски уговор први међународни уговор из области интелектуалне својине усвојен у XXI веку и први уговор из ове области усвојен у Азији.

Своје виђење конференције и значај усвојеног Уговора изнели су руководиоци свих група земаља учесница, као и поједине делегације.

Након затварања конференције приступило се потписивању Сингапурског уговора и завршног акта конференције. Сингапурски уговор је потписало 49 држава, а завршни акт конференције 128 држава и међувладиних организација (међу којима и Србија и Црна Гора).

У Београду, 14. априла 2006.

* Директор Завода за интелектуалну својину СЦГ
**Помоћник директора Завода за интелектуалну својину СЦГ

Корисни линкови

Активности директора
План развоја Завода (PDF 196 KB)
Годишњи извештај о раду (PDF 543 KB)
 
Штампај страну  
 
  БАЗЕ ПОДАТАКА
 
Сервер објављених патентних докумената
 
Национална база жигова и индустријског дизајна
 
МКП 8
 
О базама податакa >>
 
 
  ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА
 
Како се ствара жиг
 
Допадљив изглед
 
Проналазећи будућност
 
Креативни израз
 
Детаљније о издањима >>
 
 
  ТЕХНИЧКА ПОДРШКА
 
Европске Уније
 
Владе САД
 
 
  ЛИНКОВИ
 
WIPO
 
EPO
 
EAPO
 
esp@cenet
 
ROMARIN
 
Hag Express
Остали линкови >>
 
  Патенти | Жигови | Дизајн | Ознаке географског порекла | Топографије интегрисаних кола | Ауторско право и сродна права