Завод за интелектуалну својину је посебна организација у систему државне управе Републике Србије у чијој су надлежности послови који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права.
Делокруг рада Завода за интелектуалну својину прописан је Законом о министарствима („Сл. гласник Р.Србије“, бр: 43/2007). На основу чл. 39. овог закона Завод обавља стручне послове и послове државне управе који се односе на: патент и мали патент, жиг, дизајн, ознаку географског порекла, топографију интегрисаног кола, ауторско право и сродна права; примену међународних уговора из области заштите интелектуалне својине и представљање и заступање интереса Републике Србије у специјализованим међународним организацијама за заштиту интелектуалне својине; надзор над радом организација за колективно остваривање ауторског права и сродних права; развој у области заштите интелектуалне својине; информационо-образовне послове у области заштите интелектуалне својине, као и друге послове одређене законом.

Установљење институције за заштиту индустријске својине представља конвенцијску обавезу свих земаља чланица Париске уније за заштиту индустријске својине. Република Србија је, у правном континуитету преко Краљевине Србије, једна од 11 земаља оснивача Париске уније (1883), али је Управу за заштиту индустријске својине основала знатно касније, 15. новембра 1920. године. Та институција је од тада до данас више пута мењала назив, тако да се кроз своју историју звала: Савезна управа за проналазаштво (1948), Савезни уред за патенте (1953), Савезна управа за патенте (1956), Управа за патенте (1958), Савезни завод за патенте (1967), Савезни завод за интелектуалну својину (од 1994. године), и сада - Завод за интелектуалну својину (од 2003. године).

У погледу статуса, смењивали су се периоди када је институција деловала самостално или у саставу неког од органа управе (министарства или секретаријата). Сада Завод ради као посебна организација над којом надзор врши Министарство науке.

Завод се од почетка бавио пословима који се односе на патенте, жигове и дизајн, а од 1981. године има у надлежности и ознаке географског порекла. Када је институција поред послова који се односе на права индустријске својине, добила у надлежности и послове који се односе на ауторско и сродна права, променила је назив у Савезни завод за интелектуалну својину (од 1994. године).

Постоје извесне разлике између надлежности Завода у вези са правима индустријске својине и његове надлежности у вези са ауторским и сродним правима. Код права индустријске својине, Завод је надлежан за нормативно уређивање односа у тој области и за вођење управног поступка за признање патената, жигова, дизајна, ознака географског порекла и топографија интегрисаних кола. Код ауторског и сродних права Завод има нормативну надлежност (праћења стања у тој области и предлагања прописа) и надлежности управног надзора над радом организација за колективно искоришћавање ауторског и сродних права.

Завод води јавне регистре у које се уписују захтеви за признање права индустријске својине (пријаве), одлуке у управном поступку и призната права. По извршеном упису признатог права индустријске својине у одговарајући регистар, носиоцу права издаје се исправа о признатом праву.

У службеном гласилу Завода, које излази двомесечно, објављују се подаци о пријавама проналазака и о признатим правима индустријске својине. Издавање службеног гласила је конвенцијска обавеза Завода.

На основу препоруке Париске конвенције, Завод размењује своје публикације (”Гласник интелектуалне својине” и патентне списе), за билтене и списе завода других земаља. Тако је оформљена богата збирка патентних докумената, која служи Заводу за испитивање новости проналазака у поступку патентирања и за информисање стручне јавности ван Завода о стању технике у свету. У склопу Завода је јавна читаоница, где патентне информације стоје на располагању истраживачима и инжењерима из института и предузећа, проналазачима, предузетницима и свим другим заинтересованим лицима, што је конвенцијска и законска обавеза Завода. На писмени захтев и под комерцијалним условима Завод даје информације (”решерш”) о стању технике за сваки технички проблем. На сличан начин Завод даје информације и о другим правима индустријске својине.

Страна физичка и правна лица изједначена су са домаћим лицима у погледу услова за стицање права индустријске својине у Републици Србији и у погледу законских средстава за заштиту тих права, ако су из неке од земаља – чланица Париске уније или ако то произилази из начела узајамности. Постојање узајамности доказује лице које се на узајамност позива. Домаће лице нема право да тражи заштиту свога проналаска у иностранству пре него што поднесе пријаву у Републици Србији, с тим што заштиту проналаска у иностранству може тражити по истеку рока од 3 месеца од дана подношења пријаве Заводу. У поступку пред Заводом и другим надлежним органима страно лице мора имати заступника који се бави заступањем у виду занимања и који је правно лице или држављанин Републике Србије.

Поводом 85 година постојања и рада, Завод за интелектуалну својину указом председника Државне заједнице Србија и Црна Гора, Светозара Маровића, 27. децембра 2005. одликован је Орденом рада. У Указу је наглашено да се Орден рада Заводу додељује за "успешан рад, постигнуте резултате на афирмацији и унапређењу заштите интелектуалне својине, као и за изузетан допринос на усклађивању законских прописа са светском регулативом из ове области".